Zavičajni muzej Travnik
Raznovrsnost zbirki i mnoštvo eksponata čine Zavičajni muzej Travnik neizostavnim mjestom za upoznavanje prošlosti i prirodne baštine travničkog kraja.
U organizaciji travničke podružnice Hrvatskoga kulturnog društva Napredak večeras je u Travniku održana promocija “travničkog” izdanja romana Travnička hronika, autora Ive Andrića.
Održana promocija travničkog izdanja “Travnička hronika” Prezentacija travničke “Travničke hronike” predstavljena je kroz jedinstven scensko-poetski performans u izvedbi glumaca Hrvatskog kazališta Travnik, a glavni lik je bio upravo Travnik. Uz pratnju sevdalinke u izvedbi članice vokalnog sastava Ad Libitum, kroz dijalošku formu, scenografiju i kostimografiju iz vremena početka 19. stoljeća, večeras su u Hrvatskom kazalištu
NOVI TERMIN KONCERTA DAMIRA IMAMOVIĆA
Kupljene i rezervisane ulaznice važe za novi termin održavanja koncerta u Rodnoj kući Ive Andrića.
СВЕЧАНО ОТВОРЕНА СПОМЕН КУЋА МИЛИЦЕ БАБИЋ АНДРИЋ У ШАМЦУ
Милица Бабић Андрић је коначно, отварањем спомен куће, уписана у културну историју Шамца и Републике Српске. Данас је у Шамцу, у оквиру програма фестивала “Милица”, а поводом обиљежавања Дана општине Шамац отворена Спомен кућа Милице Бабић Андрић. Спомен кућа Милице Бабић Андрић је резултат двогодишњег рада Центра за културу Шамац на популаризацији лика и дјела
NA KAFI SA ESADOM BAJTALOM – ESNAFI
Važnost zanata i esnafa toga vremena, svjedoči kako su gradovi kao, npr. Kajsarija i Sarajevo, zahvaljujući upravo svojim trgovcima i esnafskim opunomoćenicima dobivali važne carske povlastice kao npr. oslobađanje od nekih nameta (poreza), kao i zabranu vojnim trupama da ulaze u grad. Ta posebna prava (prema jednom izdanju Srpske književne zadruge, Beograd, 1974.) bila su
Travnička “kajganijada” okupila brojne posjetitelje na tvrđavi
Kao i svih prethodnih godina, i ove godine je organizirana čuvena travnička kajganijada koja je danas upriličena na tvrđavi Stari grad. Bez obzira da li je osvanuo hladan, kišan ili dan sa snježnim padavinama, na 21. mart, Travničani po dugo njegovanoj tradiciji, izlaze u prirodu, gdje peku kajganu. Tako je bilo i danas, u organizaciji